Promene koje su se desile u poslovnom okruženju i organizaciji rada, a prouzrokovane su pandemijom, za posledicu imaju paterne ponašanja koji se ogledaju smanjenju koncentracije.

Naime, rad od kuće je bio svojevrsan izazov za sve nas. Poslovne obaveze postale su deo našeg privatnog postora i obrnuto. Balansiranje između kućnih poslova, dece, očekivanja nadređenih, silnih grupa i platformi koje su bile zadužene da nas drže u kontaktu sa kolegama, mejlovi – sve to je uticalo na percepciju, vrzinu rada, kvalitet i na kraju i na samu pažnju.

Istraživanja sprovedena od strahe Dr Sofije Leroj, vanrednog profesora menadžemnta na Vašingtonskom univerzitetu, pokazuju da pored kućnih poslova i neprekidnih notifikacija, postoji još uzročnika smanjenog fokusa zaposlenih.

Prošle godine sprovedena su dva istraživanja u kojima je učestvovalo 1.000 ljudi iz jedna profesije i 250 učeniska različitih profesija. Cilj istraživanja bilo je ispitivanje uticaja zatvaranja i pandemije na moć da se koncentrišemo. Istraživanje je sprovedeno prošlog leta, premda rezultati još uvek nisu u potpunosti finalizirani, jasno je da kućni poslovni nisu jedini uzrok manjka koncentracije.

Dr Sofija istakla je da „Nije sve do kućnih poslova, i ako oni imaju veliki udeo u odvlačenju pažnje. Rad na daljinu doneo je nove probleme, kao što su: mnogo mejlova, stalne poruke i zahtevi za kratke pozive tokom radnog vremena“.

Ako se ukupan uticaj pandemije uzme u obzir, zajedno sa novostečenim navikama, postaje jasno da vraćanje u radne prostore ili kancelarije samo po sebi neće biti jednostavno.

„Ako kompanije nastave da vrednuju i nagrađuju brzo odgovaranje na mejlove i poruke, ljudi će jednostavno ostati na platformama tokom celog dana, radeći više stvari od jednom i na taj način prekidaće tekuće poslove i koncentraciju“.

I ako se u modernoj, poslovnoj kulturi multitasking smatra dobrim – istraživanja pokazuju suprotno. Naime, ako ljudima nije ostavljeno vreme da se fokusiraju i da razmišljaju o onome što rade, do stanja duboke koncentracije nikada neće ni doći. Ako je periodn za promišljanje između sastanaka i niza dnevnih obaveza, osoba nikada ne dođe u fazu gde zapravo može da se posveti određenom problemu, odnosno pronalaženju rešenja. „Iskonsko, duboko razmišljanje treba da bude prioritet, a ne posledica“ navela je Dr Sofija.

Vanredni profesor informatike na Georgetown univerzitetu u Vašingtonu, Kal Njuport predlaže da se u cilju bolje koncentracije organizuje vreme tokom dana kada se potpuno udaljavamo od telefona, društvenih mreža, da postavljamo „lažne rokove“ koji treba da služe kao parametar da se određeni set aktivnosti obavi i u odnosu na koje možemo da merimo učinjeno tokom dana. Dr Lorej smatra da je pojednostavljenje kanala komunikacije (biranje samo određenih kanala preko kojih će se odvijati poslovna komunikacija) i razdvajanje vremena za rad i sastanke princip koji će doprineti poboljšanju fokusa kod zaposlenih.

Kris Vestfol, biznis konsultant, predlaže drugačiji pristup koji se bazira na samodisciplini. I možda ovo zvuči pretenciozno ali Vestfol kaže „Disciplina je prosto podsećanje na ono što zaista želite. Koncentracija zavisi od naše volje da se zapitamo – Šta bi bilo najproduktivnije u ovom momentu? Nakon toga, zadatku bi trebalo prići posvećeno i disciplinovano, što će omogućiti da ne prekidamo započeto.“

Istraživanja su pokazala da je udeo društvenih mreža u ometanju pažnje veliki, pa tako prosečno se sami sebe ometamo u radu 44% vremena proveravajući društvene mreže.

Kada dođe do pojedinca i pojedinačnog zalaganja za ostvarivanje koncentracije, Dr Sofija saglasna je sa Vestfolovim stavom da je samodisciplina ključ. Ona kaže da gašenje svih aplikacija koje nas ometaju tokom rada pojačava produktivnost i smanjuje prirodnu potrebu ljudskog mozga da radi više stvari istovremeno. Takođe, gašenje tona telefona i notifikacija prilikom sastanka omogući će da ostanemo fokusirani i prisutni.

Vestfol navodi da je većina zaposlenih uspela da osmisli strategiju kako da ostanu fokusirani u okruženju koje konstantno nudi priliku za odvlačenjem pažnje. Veruje da je to posledica činjenice da je svako postao „gazda“ svog vremena i poslovne organizacije i da je pandemija u svima, do određene granice, probudila preduzetnički duh. Naime, pre nego da nam lider organizuje vreme i raspoređuje radne zadatke, došli smo u priliku da to sami moramo da uradimo.

On navodi da je to praksa koju bi kompanije mogle da inkorporiraju u organizaciju rada. Povećanje autonomije i učestvovanje u izradi plana akcija, vremena i načina na koji se zadaci obavljaju – povećaće produktivnost zaposlenih.

Bilo kako bilo, svi su saglasni da će uvek dolaziti do neke vrste odvlačenja pažnje i da je to nemoguće u potpunosti sankcionisati.

Način na koji možemo da ostanemo u toku sa zadacima i da se brže vratimo u fokus je da zapisujemo dokle smo stigli i da napišemo sledeće korake koje ćemo preduzeti nakon što se vratimo na isti. Jednostavan metod koji nam oduzima nekoliko sekundi a daje kvalitetne rezultate.

Koji god metod odlučili da primenite, mi vam preporučujemo da ga sprovodite iz WeShare poslovnih prostora. Naši prostori organizovani us u privatne kancelarije, što omogućuje da zadržite svoj mir i smanjite spoljne faktore koji utiču na smanjenje fokusa. WeShare je otvorio vrata novog prostora na Novom Beogradu, a pored toga imamo akcijsku ponudu koja važi sve nove korisnike.

Za sva dodatna pitanja ili zakazivanje obilaska, možete nas kontaktirati ovde.

Radujemo se susretu!